Japan obeležava 74. godišnjicu američkog nuklarnog napada na Hirošimu u kojem je u nekoliko sekundu ubijeno desetke hiljada ljudi.
Hirošima je prvi grad u istoriji na koji je bačena atomska bomba. Tri dana posle, 9. avgust 1945. godine, druga bomba bačena je na Nagasaki, pri čemu je umrlo između 40.000 i 80.000 ljudi.
Ni u jednom drugom vremenu u istoriji nije korišteno atomsko oružje u ratu, koje je zbog svoje snage oblikovalo geopolitiku pola veka Hladnog rata.
Foto: Wikipedia/W.wolny
Razlozi i opravdanja za korišćenje bombi i dalje ostaju izvorom večnih debata i proučavanja, a 70 godina posle i dalje se raspravlja o važnosti razoružanja zemalja sa nuklearnim oružjem i potrebi za takvim programima.
Kako je međutim izgledao sam napad i grad neposredno nakon njega, najbolje opisuju preživeli.
Foto: Wikipedia/Yumetriz
Jasuhiko Taketa bio je na putu za školu, kao i mnoge osobe preživele atomski napad, koje su žive i danas. Na železničkoj stanici video je 'zaslepljujući blesak svetlosti, svetliji od sunca', nakon čega je usledila 'buka koja je parala uši', te zatim i seizmička eksplozija koja je porazbijala sva stakla u gradu.
- Čelo mi je bilo vruće, nesvesno sam ga prepipao rukom. Kad sam pogledao u nebo iznad Hirošime, video sam mali, bleštavi beli predmet, veličine zrna pirinča, unutar kojeg su bile žuta i crvena boja, a koji je uskoro narastao do veličine zastrašujuće užarene kugle. Kretala se u mom smeru i imao sam osećaj kao da će me obuzeti - opisuje Taketa.
Akiko Takakura, koja je u vreme napada imala 20 godina, nalazila se u blizini epicentra, tj. tačke napada, a ovako je opisala epokaliptični trenutak pada bombe:
- Ono što sam osetila u tom trenutku bilo je da je Hirošima u potpunosti obasjana sa tri boje. Sećam se crvene, crne i smeđe, ali ničega drugog. Mnogi ljudi na ulicama umrli su gotovo istog trenutka. Jagodice tih leševa su se zapalile i vatra bi se postepeno proširila na njihova cela tela. Svetlo siva tekućina im je kapala sa ruku, spaljujući njihove prste.
Oni koji su pronašli sklonište nakon eksplozije, našli su se u čudnom, odvratnom svetu u kojem su svi imali sprženu kosu, a ljudske sene su ostale ugravirane u kamenu.
- Osećao sam kao da je iznenada nestala Hirošima - prisjeća se Akihiro Takahaši, koji je u to vreme bio 14-godišnjak na putu do škole.
- Tad sam spustio pogled na svoje telo i shvatio da mi se odeća pretvorila u dronjke zbog visoke temperature. Verovatno sam imao opekline na potiljku, leđima, rukama i nogama. Koža mi se ljuštila i visila je.
